HRONOLOGIJA
HISTORIJATA KOMPANIJE HENKEL

Fric Henkel ‏(1848–1930) postavio je temelje za dugu uspešnu priču naše kompanije kada 26. septembra 1876. godine osnovao Henkel u Ahenu sa još dva poslovna partnera.

Henkelova soda za izbeljivanje doživela je brz uspeh nakon lansiranja 1878. godine. Inovativni deterdžent za pranje veša, koji je kreirao Fric Henkel lično, izbeljuje tkanine bez oštećenja i impresionira svojim ujednačenim pakovanjem i snažnim prisustvom brenda. 

Dve godine nakon osnivanja kompanije u Ahenu, Fric Henkel je preselio poslovanje u Diseldorf. Ova selidba približila je Henkel glavnim tržištima prodaje u Rajnskoj i Rurskoj oblasti. Nakon još jedne selidbe unutar Diseldorfa 1880. godine, Fric Henkel kupuje zemlju u Holthauzenu gde se i dan-danas nalazi sedište naše kompanije.

Proizvodnja u novoj fabrici u Holthauzenu počinje 9. marta 1900. godine, sa oko 70 radnika i sedam kancelarijskih službenika. Poslovanje u staroj fabrici u mestu Diseldorf-Oberbilk postepeno se obustavlja u narednim mesecima.

Persil je napravio revoluciju u vešernicama. Kada je pušten na tržište 1907. godine, bio je jedan od prvih samodelujućih deterdženata na tržištu. Time je Henkel postao neosporni tržišni lider u segmentu deterdženata u Nemačkoj. 

Priča o uspehu: 1912. godine, 60 miliona pakovanja deterdženta Persil je prodato, dok je 1915. godine taj broj porastao na 102 miliona.

Interesantna činjenica: Ime Persil je složenica nastala od naziva dva glavna hemijska sastojka ovog proizvoda: perborata i silikata.

Henkel je 1913. godine osnovao svoju prvu proizvodnu podružnicu: Henkel & Cie AG, u mestu Bazel-Prateln, Švajcarska. Njena lokacija obuhvata površinu od 9.161 kvadratnog metra. ‏(Proizvodnja je obustavljena 1997.)

Ogroman uspeh deterdženta Persil stvorio je potrebu za ogromnom količinom lepka kojim bi se lepila ambalaža deterdženta. Zbog posledica rata, kompanija Henkel se brinula da njen dobavljač neće više moći da dostavlja lepak u Rajnsku oblast. Kao odgovor na to, kompanija Henkel je otpočela proizvodnju lepka za sopstvene potrebe 1922. godine. Do 1923. godine, kompanija Henkel je prodavala svoj tečni lepak kompanijama u okolini, i tako osnovala novi poslovni sektor – to su bili počeci globalne priče o uspehu. 

Stvaranjem Dame u belom 1922. godine, kompanija Henkel predstavila je figuru koja je do dan-danas ostala najpoznatiji reklamni simbol kompanije. Počev od 1924. godine, Fric Henkel sve više koristi nove i pionirske reklamne tehnike, kao što su svetleći natpisi, filmovi i Persil satovi – sa izuzetnim osećajem za njihov efekat. Ove marketinške aktivnosti podržavaju tzv. „putujuće instruktorke” i putujuće prodavce koji na terenu promovišu proizvode kompanije Henkel.

Henkel i nacionalsocijalizam

Kompanija i glavni članovi porodice u početku su bili uzdržani prema nacionalsocijalizmu, ali su se pragmatično prilagođavali i bili saradljivi. 

Hugo Henkel, inicijalno liberalno nastrojen i politički aktivan u Nemačkoj demokratskoj partiji ‏(DDP), preuzeo je glavnu rukovodeću poziciju u kompaniji 1930. godine. Njegov preduzetnički fokus bio je snažno usmeren na tehnologiju, efikasnost i izgradnju međunarodnih tržišta. Iako je bio skeptičan po pitanju nacističkog preuzimanja vlasti 1933. godine, ipak se te iste godine učlanio u NSDAP -  kako bi zaštitio kompaniju, prema kasnijim izjavama. Očevici su potvrdili njegove napore da izbegne političko mešanje. 

Uprkos tome, Hugo Henkel se prilagodio režimu, bio aktivan u nacistički povezanim odborima sve do 1942. godine i javno hvalio Hitlera. Kompanija je učestvovala u propagandnim kampanjama. Godine 1938. Hugo Henkel je zbog poreske afere smenjen sa rukovodeće pozicije u kompaniji od strane svog brata od ujaka Vernera Lipsa ‏(1906–1942).

Sve u svemu, političke izjave rukovodstva kompanije i članova porodice ostale su izuzetak tokom tih godina. Unutar porodice nije postojala jasna ideološka linija, već je prevladavao pragmatični oportunizam, što je u to vreme bilo rasprostranjeno u poslovnim krugovima. 

Politički stavovi radne snage kompanije Henkel

Politički stavovi radne snage kompanije Henkel tokom nacističke ere daleko su bili od ujednačenih i oslikavali su društvene tenzije i nemire prisutnih u to vreme. 

Dok je radnička klasa na izborima za radnički savet 1933. godine glasala pretežno za Socijaldemokrate ‏(66,5 odsto), kancelarijsko osoblje je pokazalo znatno veću sklonost prema NSDAP-u, koji je osvojio četiri od pet mesta u toj grupi. Prema rečima Viktora Kirberga, tadašnjeg predsednika radničkog saveta, udeo pristalica NSDAP-a među zaposlenima u kancelariji kasnije je porastao na oko 90 odsto. 

Članstvo u NSDAP-u je bila neretka pojava među članovima izvršnog osoblja poput generalnih direktora, inženjera, i šefova kadrova. Članstvo u ovoj partiji je sve češće postajalo preduslov za napredovanje u karijeri. 

Uprkos jasnom uspehu Socijaldemokrata na izborima, radnički savez je primoran da se uskladi sa režimom već u maju 1933. godine. Kirberg je ostao bez pozicije ali je nastavio da radi u kompaniji kao poslovođa. Članovi novog „Saveza poverenja“ više nisu bili slobodno birani već ih je biralo rukovodstvo i Nacistička organizacija fabričkih ćelija ‏(NSBO). Lažne izbore 1934. i 1935. godine stanovništvo je uglavnom odbacilo, te su potpuno ukinuti 1936. godine. 

Stav radnika ostao je ambivalentan: mnogi su učestvovali u nacističkim događajima jer se očekivalo njihovo prisustvo, dok su drugi bili istinske pristalice ideologije – posebno u višim rukovodećim strukturama kompanije.

Henkel pod vođstvom Vernera Lipsa

Verner Lips je postao centralna figura u kompaniji 1938. godine. Unuk osnivača kompanije rano se učlanio u NSDAP i negovao bliske veze sa vodećim članovima partije, što je strateški koristio da bi se učvrstio u preduzeću.

Njegov uspon kulminirao je zaverom protiv njegovog ujaka Huga Henkela, koji je nakon poreske afere posle 1936. bio oslabljen. Lips je prikupljao inkriminišući materijal protiv Huga Henkela. Uz podršku nacionalsocijalista, Hugo Henkel je u leto 1938. godine bio primoran da podnese ostavku na mesto šefa kompanije; morao je da pređe u nadzorni odbor i više nije imao aktivan uticaj na razvoj preduzeća.

Lips je preuzeo vođstvo kompanije i usmerio Henkel u nacističkom pravcu. Godine 1940. kompanija je bila priznata kao „nacionalsocijalističko model-preduzeće“. Lips se predstavljao kao uzoran ekonomski rukovodilac i organizovao velike propagandne događaje u okviru firme. Sledio je ambiciozne preduzetničke ciljeve, uključujući preuzimanje Deguse, kako bi proširio Henkel u drugu veliku hemijsku kompaniju pored IG Faben. Međutim, njegova agresivna strategija i stil upravljanja nailazili su na sve veći otpor – kako unutar preduzeća, tako i unutar porodice Henkel.

Godine 1942. unutrašnji sukob je eskalirao: Lips je ponovo izneo optužbe protiv Huga Henkela, ali je većinom glasova akcionara sam uklonjen sa vodeće pozicije u kompaniji. Ubrzo nakon toga poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Nakon njegove smrti, dr Jost Henkel ‏(1909–1961), najstariji sin Huga Henkela, postao je „upravnik pogona“. Dr Herman Rihter ‏(1903–1982) preuzeo je mesto predsednika upravnog odbora. Posle 1945. godine kompanija se distancirala od Lipsa i okarakterisala ga kao jedinu „crnu ovcu“ – pojednostavljen pogled koji je ignorisao širu odgovornost. 

„Arijevizacije“ u Henkelu tokom perioda nacionalsocijalizma

Tokom nacističkog perioda, Henkel je učestvovao u više „arijevizacija“, tj. oduzimanja jevrejskih preduzeća, kako bi stekao ekonomske prednosti. Ciljevi su bili pribavljanje pristupa sirovinama, proširivanje proizvodnih kapaciteta i obezbeđivanje tržišnih udelа. Henkel je obično delovao posredno, preko svojih podružnica kao što su Dreiring ili Dehydag. Između ostalih, bila su pogođena preduzeća u Frankfurtu na Odri, Beču, Pragu i Gdanjsku.

Nakon 1945. godine, Henkel je pokušao da relativizuje svoju ulogu u „arijevizacijama“, ali je u više slučajeva morao da isplati odštetu. Pojedinačni činovi pomoći jevrejskim građanima, poput spasavanja majke školskog druga Konrada Henkela, ne menjaju činjenicu o umešanosti kompanije.

Prinudni rad u Henkelu tokom nacionalsocijalizma

Tokom Drugog svetskog rata, Henkel je, kao i većina nemačkih preduzeća, angažovao strane prinudne radnike kako bi nadoknadio nedostatak radne snage izazvan mobilizacijom u Vermaht. Među njima su bili i civilni prinudni radnici i ratni zarobljenici, dovedeni u Nemačku preko radnih biroa, vojnih organa ili prinudne regrutacije. Radnici su dolazili iz zemalja kao što su Francuska, Belgija, Italija, Poljska i Sovjetski Savez. 

Na lokaciji Diseldorf-Holthauzen, udeo prinudnih radnika dostigao je vrhunac od 15,8 odsto 31. decembra 1943. godine. Na drugim lokacijama, ponekad je prelazio i 50 odsto. Civilni prinudni radnici bili su smešteni u logorima u vlasništvu kompanije, dok su ratni zarobljenici držani u objektima pod upravom Vermahta. 

Životni i radni uslovi veoma su varirali. Dok su se međunarodne konvencije uglavnom poštovale u slučaju zapadnih ratnih zarobljenika, sovjetski ratni zarobljenici i takozvani „istočni radnici“ trpeli su posebno teške uslove. Obično su bili smešteni u barakama, odvojenim prema nacionalnosti. Radno vreme je variralo od 47 do 60 sati nedeljno.

Henkel je koristio radnike pod prinudom u gotovo svim sektorima i držao ih pod strogom kontrolom. Kontakt s Nemcima bio je zabranjen i strogo kažnjavan. Trojica sovjetskih ratnih zarobljenika umrla su u Henkelu u Diseldorf-Holthauzenu – dvojica od trovanja nakon što su navodno slučajno uneli hemikalije u organizam, a jedan je ubijen iz vatrenog oružja od strane stražara Vermahta nakon pokušaja bekstva. Posle rata, mnogi, naročito „istočni radnici“, u početku su ostali u logorima i vodili se kao „raseljena lica“.

Zajedno s drugim nemačkim kompanijama, Henkel se 2000. godine pridružio fondaciji „Sećanje, odgovornost i budućnost“. Istorija prinudnog rada i ratnih zarobljenika u Henkelu detaljno je istražena krajem devedesetih godina, a rezultati su objavljeni u Henkelovoj istorijskoj monografiji „Ljudi i brendovi“ ‏(Menschen und Marken) 2001. godine.

Zaključak

Istorija kompanije Henkel tokom perioda nacionalsocijalizma predstavlja primer široko rasprostranjenog postepenog prilagođavanja jedne, prvobitno liberalne porodične firme diktaturi u tom periodu. Ukupno gledano, odgovorni u Henkelu, kao i mnogi drugi, delovali su pre svega iz ekonomskih razloga i u velikoj meri zanemarivali moralnu odgovornost. Situacija među radnom snagom je bila mešovita: dok su mnogi radnici bili samo sledbenici, stepen podrške NSDAP-u bio je visok među zaposlenima i upravom. Politički razvoj u Henkelu tipičan je za mnoge velike nemačke kompanije tog vremena: inicijalna distanca ustupila je mesto pragmatičnom prilagođavanju i uključivanju u nacistički režim.

Prašak Pril, proizvod za pranje sudova za domaćinstva, lansiran je i ubrzo postaje popularan kuhinjski proizvod, a kasnije i jedan od najprodavanijih proizvoda. Godine 1952. crtač plakata Herbert Leupin kreira i crta Pril patku, reklamnu maskotu koja brzo postaje popularna.

Sve više domaćinstava u Nemačkoj poseduje televizore, tako da tradicionalno ulično oglašavanje sve više zamenjuju televizijske reklame. Henkel takođe koristi novi medij. U novembru 1956. Bavarska radiodifuzija prikazuje prvu nemačku TV reklamu, sa poznatim komičnim glumcima tog vremena Lislom Karlštatom (Liesl Karlstadt) i Bepom Bremom (Beppo Brem). U glavnoj ulozi: Persil.

Henkelovog lava zamenjuje Henkelov oval.

Znak lava sa karakterističnim oreolom je jedan od najstarijih nemačkih brend simbola. Henkel ga koristi do 1961.

Henkelov oval, koji je nastao 1920. godine, potom postaje jedini simbol Henkel brenda.

Henkel zvanično započinje proizvodnju na lokaciji Montornès del Vallès ‏(Barselona, Španija). Danas proizvodni pogon godišnje proizvodi više od 200.000 tona deterdženata u prahu, tečnih deterdženata i lepkova, izvozeći u više od 60 zemalja širom sveta.

Tokom proteklih šest decenija, pogon u Montornès-u neprekidno raste i razvija se, postajući jedan od ključnih Henkelovih proizvodnih centara u Evropi. Takođe se istakao kao jedna od najsavremenijih fabrika, koristeći koncepte Industrije 4.0 i pametnih fabrika – postajući deo Globalne mreže svetionika ‏(Global Lighthouse Network) Svetskog ekonomskog foruma.

Godine 2019. Henkel otvara proizvodni pogon za vazduhoplovstvo na lokaciji, koji je kvalifikovan kao „Standard and Raw Materials Supplier“ ‏(Dobavljač standarda i sirovina) od strane kompanija Leonardo S.p.A. i Airbus. Do 2023. godine, fabrika u Montornès-u postiže ugljeničnu neutralnost kombinovanjem obnovljive energije sa lokacije i nabavke zelene energije.

Henkel uvodi Technomelt lepkove za ambalažu i povezivanje knjiga. Danas se Technomelt rešenja za lepljenje koriste za proizvodnju proizvoda u širokom spektru sektora, kao što su elektronika, medicina, automobili, lična nega, nameštaj i ambalaža.

Godine 1961. premijernoje predstavljen Pritt, prvilepakustikunasvetu.

Zarazvoj lepkaPritt, Henkeljeproučavao rotacioni mehanizam i način nanošenja ruževa. Od tog trenutka potrošači imaju čisti praktičanizbor za svoje lepljenje.

Danas, više od 50 godina nakon lansiranja brenda, Henkel proizvodi 100 miliona lepkova u stiku godišnje samo u svom pogonu u Diseldorfu.

Kada je Henkelov brend Pattex 1983. lansirao svoj prvi instant lepak, jedan hrabar menadžer proizvoda iz Južne Afrike zalepio se za krilo dvokrilca, oslanjajući se isključivo na moć lepljenja Pattex lepka. Ova spektakularna akcija bila je još jedna demonstracija moći lepljenja porodice Pattex. Godine 1977. čitava kuća je podignuta i transportovana dok je bila zalepljena za helikopter.

Interna priprema Henkelove inicijalne javne ponude ‏(IPO) započinje mnogo ranije. Bilo je opšte poznato da je kompanija imala konzervativan pristup finansiranju spolja. Međutim, u godinama koje prethode IPO-u, Henkel postaje jedan od najvećih svetskih proizvođača lepka. Za realizaciju međunarodnih planova ekspanzije kompanije bilo je potrebno više kapitala.

Dana 11. oktobra 1985. godine, IPO se održava istovremeno na osam nemačkih berzi. Nominalna vrednost 1,5 miliona prioritetnih akcija iznosi po 50 DM, a akcije su višestruko prekomerno potražene, sa početnom kotacijom od 390 DM. U to vreme, Henkelov IPO predstavlja najveću novu emisiju akcija te vrste u Nemačkoj.

Godine 1987. Henkel podržava restauraciju segmenta Kineskog zida u odseku Mu Tijan Ju (blizu Pekinga). Donacija od 500.000 DM i upotreba brojnih građevinskih lepkova brenda Ceresit omogućavaju uspešnu obnovu ovog UNESCO kulturnog nasleđa. Danas kamen sa porukom zahvalnosti od kineske vlade predstavlja uspomenu na uspešnu saradnju.

Godine 1992. Henkel objavljuje svoj prvi izveštaj o zaštiti životne sredine. Još 1987. u korporativnim smernicama je navedeno da je zaštita životne sredine podjednako važan korporativni cilj kao i ostvarivanje profita. Pored toga, krajem 1988. Henkel je prestao sa proizvodnjom svih deterdženata koji sadrže fosfate.

Prvog novembra 1995. Henkel preuzima kompaniju Hans Schwarzkopf GmbH u Hamburgu. U vreme preuzimanja, Schwarzkopf ‏(osnovan 1898. godine) već je mogao da se pohvali dugom i uspešnom tradicijom. Pored inovacija kao što su prvi šampon u prahu u Nemačkoj i prvi tečni šampon u Evropi, Schwarzkopf je uspeo da izgradi veliki broj brendova koji su postali najpoznatiji u Nemačkoj i Evropi.

Danas je Schwarzkopf jedan od vodećih svetskih kozmetičkih brendova. Naziv brenda potiče od prezimena osnivača kompanije Hansa Švarckopfa. Logo takođe odražava ovo nasleđe: prikazuje siluetu modelovanu prema glumcu Rolfu Bernhardu iz 1904. godine. Originalni oblik siluete je do danas nekoliko puta blago prilagođavan.

Šestog januara Henkel preuzima preostale akcije kompanije Loctite Corporation sa sedištem u Hartfordu, Konektikat, SAD. Godine 1985. Henkel je stekao 25 procenata udela u globalnom lideru za specijalne građevinske lepkove. Od tada je Henkel postepeno povećavao svoj udeo.

Preuzimanje Loctite-a predstavlja najveće Henkelovo preuzimanje do tada i važan je korak ka jačanju poslovanja sa lepkovima kroz dalja preuzimanja u decenijama koje slede.

Godine 2001. Evropska svemirska agencija dodeljuje Pritt lepku u stiku oznaku „Kvalitet Spreman na Svemir.” Posada Međunarodne svemirske stanice (ISS) testirala je više Pritt-ovih proizvoda kako bi proverila njihovu pogodnost za upotrebu u svemiru. Testovi su pokazali da Pritt lepkovi ostaju upotrebljivi čak i u uslovima bestežinskog stanja i ekstremnih temperatura. Do danas, NASA i ESA koriste Pritt proizvode za naučne eksperimente i za izvođenje manjih popravki.

Integrišući elementeurbanogstila, raznolikostienergijuusvojeproizvode, göt2b stiže u Ameriku 2001. godine. Samo tri godine kasnije, 2004, brend se lansira na evropsko tržište pod nazivom got2b. To je prvi trendovski brend za stilizovanje kose Schwarzkopfa koji su razvili frizeri za maloprodajni sektor.

Godine 2005. brend se uvodi u Francusku i Španiju, a 2007. započinje plasman u Kini, najvažnijem rastućem tržištu. Schwarzkopf stručnjaci počinju da dodatno prilagođavaju teksturu, postojanost i mogućnost oblikovanja got2b proizvoda odgovarajućim trendovima u stilizovanju. got2b je vodeći brend za generacije Z i Alfa kada je reč o stilizovanju i farbanju kose.

Henkel preuzima The Dial Corporation, sa sedištem u Skotsdejlu, Arizona, SAD. Dialovi proizvodi negu tela, osveživača vazduha, deterdženata i prehrambenih proizvoda ‏(prodati 2006. godine) su posebno uspešni na Severnoameričkom tržištu.

Kupovina poslovanja u oblasti lepkova i elektronike od kompanije National Starch/Akzo Nobel predstavlja najveću akviziciju u dosadašnjoj istoriji kompanije Henkel. Ovaj potez donosi značajno unapređenje Henkelove ponude usluga za postojeće i potencijalne klijente na globalnom tržištu lepkova.

Henkel otvara svoj najveći pogon proizvodnje lepkova na svetu u Šangaju. “Zmajev pogon” se prostire na 150.000 kvadratnih metara, a kapacitet njegove godišnje proizvodnje je ukupno 428.000 tona. Uz pomoć savremenog proizvodnog pogona, Henkel proširuje svoje proizvodne kapacitete u regionu rasta i direktno snabdeva potrošače Azije s ovog mesta.

Henkel je kupio korporaciju Sun Products, američkog proizvođača deterdženata za veš i kućne hemije iz Viltona u Konektikatu, SAD, 1. septembra. Akvizicija je bila odlučan korak za poslovanje kompanije Henkel u Severnoj Americi, koje se sastojalo od vodećih brendova za deterdžente poput all i Sun, kao i omekšivača Snuggle. Prepoznatljivi i uspešni brendovi unapredili su Henkelov postojeći portfolio deterdženata i proizvoda za pranje u Severnoj Americi. Preuzimanje kompanije Sun Products je druga najveća akvizicija u Henkelovoj istoriji.

Henkel lansira Agendu svrsishodnog rasta 2020. godine, fokusirajući se na inovacije, održivost i digitalizaciju, kako bi stvorili vrednost za kupce i potrošače. Ova strategija je dodatno ojačana 2021. godine Henkelovom korporativnom svrhom: „Pioneers at heart for the good of generations.“ Henkel je posvećen obogaćivanju života i oblikovanju održive budućnosti – vođena kulturom odgovornosti i preduzimljivošću.

U pozadini rata u Ukrajini, Henkel donosi odluku da se povuče iz poslovnih aktivnosti u Rusiji. Planirane investicije u zemlji, kao što je proširenje pogona, su obustavljene. Pored toga, oglašavanje u državnim medijima, kao i sponzorske aktivnosti, prestaju. U aprilu 2023. godine, Henkel potpisuje sporazum o prodaji svojih poslovnih operacija u Rusiji konzorcijumu lokalnih finansijskih investitora. Ovim korakom, Henkel u potpunosti napušta rusko tržište.

U februaru 2022. godine, Henkel objavljuje spajanje poslovnih sektora Deterdženti i kućna hemija i Beauty Care u novi poslovni sektor Henkel Consumer Brands. Dve potrošačke delatnosti sada su objedinjene pod jednim krovom u svim kategorijama. Cilj ove reorganizacije je korišćenje sinergija, povećanje efikasnosti i dalje podsticanje rasta kompanije.

U septembru 2022. godine, Henkel otvara Centar inspiracije Diseldorf ‏(ICD) za poslovni sektor Adhezivi Tehnologije. Ovaj jedinstveni inovacioni i korisnički centar služi kao pokretač inovacija i saradnje sa globalnim klijentima.

Na površini od 47.000 kvadratnih metara, ICD obuhvata 30 laboratorija, 4 tehnološka centra i više od 650 Henkel stručnjaka. Istovremeno, novi objekat funkcioniše kao globalni korisnički centar, u kojem sektor Adhezivi Tehnologije prikazuje kompletan portfolio lepkova, zaptivnih materijala i funkcionalnih premaza i sarađuje sa klijentima iz više od 800 industrijskih segmenata na razvoju novih rešenja.

Otvaranjem Centra inspiracije Šangaj ‏(ICS) 2025. godine i izgradnjom objekta u Jundiaí ‏(São Paulo) u Brazilu Henkel proširuje svoju globalnu mrežu inovacionih i korisničkih centara. Zajedno, Centri inspiracije služe kao centralne platforme za razvoj tehnologija usmerenih ka budućnosti i podsticanje bliske saradnje.

Uz pomoć Kuće Kose u Hamburgu, Henkel uspostavlja centralni inovacioni centar za sektor nege kose. Istraživanje, razvoj proizvoda, frizerska ekspertiza i brendovi kao što su Schwarzkopf i Authentic Beauty Concept objedinjeni su pod jednim krovom. U najvećem test frizerskom salonu kompanije i u Akademiji za kosu, bliska saradnja sa frizerima i kreatorima trendova generiše nove ideje i održiva rešenja.

 
Pored otvaranja Kuće Kose u Hamburgu u februaru 2025. godine, usledila su još tri otvaranja na lokacijama u Los Anđelesu, Kaliforniji, SAD-u, Gvadalahari, Meksiku i Tokiju, Japanu iste godine. Zajedno oni čine mrežu inovacionih centara koji podstiču globalni transfer znanja.